PrijemPrijem  Registruj seRegistruj se  PristupiPristupi  
POSETTE NAŠ FORUM - French cars Serbia

Delite | 
 

 Nastanak i istorija LADE

Ići dole 
AutorPoruka
Djope

avatar

Broj poruka : 15
Datum upisa : 23.05.2011

PočaljiNaslov: Nastanak i istorija LADE   Uto 7 Jun - 14:51:06

Evo da pretstavim ovog proizvodjaca kojeg mnogi potcijenjuju! Plazzzz
Lada, ili poznatija u Rusiji pod imenom VAZ (Волжски Аутомобилски Завод), je najpoznatija ruska fabrika automobila i takođe fabrika sa najvećom proizvodnjom automobila u Rusiji (600-700.000 automobila godišnje). Lada je takođe najprodavaniji brend u Rusiji, najpre zbog niske cene i kvaliteta izrade koji je za nijansu bolji od ostalih ruskih proizvođača. Proizvodne linije AVTOVAZ-a i veliki deo tehnologije su derivati tehnologije Fijata. Naziv Lada na ruskom jeziku znači "mala", "ljupka", pa bi se lako automobili ovog proizvođača mogli nazvazi "ljupki automobili" ili "mali automobili".

Nastanak
Fabrika je osnovana 1966. godine, odlukom Saveta Ministara SSSR-a (Sovjetskog Saveza), koji je odlučivao o gradnji novih fabrika automobila. Ovaj dogovor o osnivanju nove fabrike sklopili su ministar sovjetske automobilske industrije A.M. Tarasov i upravni direktor Fijata Vitorio Valeta. Fabrika VAZ je jedna od najvećih sovjetskih graditeljskih podviga: proizvodna linija je dugačka oko 270 kilometara, a fabrika zapošljava 180.000 ljudi. Posle samo dve godine, 100.000 automobila je proizvedeno, pošto je proizvodnja počela dok se fabrika još uvek gradila.

1970. godine započela je proizvodnja, i to ruske verzije Fijata 124, koji je nazvan "Žiguli", sa fabričkom oznakom 2101. Ovo je automobil koji je za Ruse važio kao "narodni automobil", nalik Citroenu 2CV u Francuskoj ili Folksvagen Bubi u Nemačkoj. I do dana današnjeg, sa nekim blagim izmenama (model VAZ 2107 sa motorom od 1700 kubika i direktnim ubrizgavanjem), ovaj model se i dalje proizvodi i dalje je najprodavaniji u Rusiji. To pokazuje koliko je ovaj model bitan za rusko tržište, najpre zbog svoje niske cene i jednostavnosti izvedbe, a stoga i jednostavnosti popravke. Model se proizvodi sa motorom u opsegu od 1200 kubika (60 konjskih snaga) do 1700 kubika (80ks).

Od ovog modela, ruski proizvođač je takođe napravio pikap verziju, a od skora je napravljena i dizel verzija sa motorom od 1500 kubika (53 konjskih snaga) inspirisan Golfovim dizel motorom. Ovo je prvi ikada ruski "dizelaš", napravljen 20 godina nakon nemačkog modela. Model 2101 je takođe bio uspešan kao reli ili trkački model koji je prvi put napravljen 1975. godine, sa motorom od 1300 kubika i 135 konjskih snaga, dok su takođe bili realizovani modeli sa motorima od 1600 kubika i 150 konjskih snaga. Reli verzija je imala motor sa turbo pogonom od 1800 kubika i 16 ventila, takozvani VAZ 2105 T-16 sa 240 konjskih snaga.

Ipak, svoju slavu u Evropi Lada je stekla modelom VAZ 2121, koji je i u Srbiji poznatiji kao "Niva" (naziv "niva" na ruskom znači "polje"). Prvi terenac ove fabrike prikazan je 1976. godine i odlikovale su ga originalna tehnička rešenja za to vreme, kao što su stalni 4x4 pogon (stalni pogon na sva četiri točka), koji su u to vreme imali samo Rendž Rover i još pokoji model i konstrukcija šasije bez okvira (kao što su imala većina vozila predviđena za put). Niva se, zbog svoje zapremine motora i oblika i konstrukcije šasije može definisati kao jedan od prvih SUV (SUV, Sport Utility Vehicle) modela, ali sa karakteristikama i mogućnostima pravog terenca (5+5 menjač, diferencijal sa blokiranjem zadnjih točkova). Niva je svojim osobinama osvojila poštovanje mnogih u svetskoj automobilskoj sceni, zahvaljujući svojim terenskim sposobnostima. Prvi projekat Nive je završen 1971-1972. godine kada su naprabljena dva prototipa sa platnenim krovom (slično vojnim vozilima), opremljeni sa Fijatovim motorom od 1300 kubika. Nakon nekog vremena, nova i modernija karoserija je napravljena i odabran je motor od 1600 kubika. Tokom leta 1973. godine, obavljene su test vožnje u Uzbekistanu, uz pomoć UAZ-ovih inženjera. Vođa projekta Niva bio je Vladimir Sergejevič Solovev, dok je glavni inženjer bio Valerij Pavlovič Semuškin.

Od modela Niva, vrlo su interesantne vojne izvedbe ovog vozila, kao što je amfibijska vojna verzija VAZ 2122, poznata kao "Reka", koja je imala ojačanu konstrukciju i, pomalo čudno, motor od 1300 kubika koji je bio derivat motora iz modela 2101 (60 konjskih snaga, 115 km/h), umesto originalnog motora od 1600 kubika i 76 konjskih snaga. Model je mogao da zaroni u vodu brzinom od 9 km/h. Prototipi, kreirani krajem 1970ih sve do 1988. godine u više različitih konstrukcija, prošli su sa uspehom vojne testove, ali sovjetska Crvena armija, kao glavni kupac ovih modela je već uveliko bila u krizi, pa model "Reka" nikada nije ušao u proizvodnju.

Niva je dalje evoluirala, sa kabriolet verzijom koja je napravljena prvo za evropsko tržište. 1993. godine, Niva je doživela promene, kao što je povećanje zapremine motora na 1700 kubika, motor je opremljen sa sistemom za ubrizgavanje goriva u jednoj tački (single-point injection), kontrolna tabla je promenjena, takođe i su promenjena zadnja vrata i zadnja svetlosna grupa. 1994. godine, konstruisana je verzija sa dužim međuosovinskim rastojanjem, pod oznakom VAZ 2131. Ovaj model je u ponudi i sa motorom od 2000 kubika i 100 konjskih snaga.

Tokom 1980ih godina, Niva je imala više zapaženih uspeha u međunarodnim takmičenjima. Francuski uvoznik, Lada-Poh, pripremio je snažnu verziju pod imenom "Niva Proto" za teški Pariz-Dakar reli. Iako je automobil bio poprilično drugačiji od standardne verzije, sa šestocilindričnim Poršeovim motorom koji je bio smešten pozadi, bio je više puta blizu pobede. Tim Brijavojn/Deler (Briavoine/Deliaire) je 1981. godine prošao treći kroz cilj (prvo mesto je izgubljeno zbog pokvarenog hladnjaka), 1982. i 1983. godine osvojeno je drugo mesto, a tim Lartig/Žiro (Lartigue/Giroux) je 1986. godine osvojio četvrto mesto. Još više, tokom godina, više Niva u privatnoj režiji su zauzimale dosta dobra mesta na ovom takmičenju, skoro sve opremljene sa standardnim motorom.

1984. godine, lada je predstavila svoj novi model "Samara", prvi model ove fabrike sa pogonom na prednje točkove. Za proizvodnju ovog automobila, predstavljene su automatizovane linije za sklapanje automobila. Motori (1100, 1300, 1500, 1600 kubika) imaju novi sistem distribucije snage preko gumenih kaiševa, umesto klasičnih lanaca; karburatorski sistem i menjački sistem je razvijen u saradnji sa Poršeom. Razvijene su hečbek verzije sa troje i petoro vrata, a poslednja verzija kreirana je bila sedan verzija sa četvoro vrata. Kasnije, sedan verzija je prva restilizovana da bi se takođe i ostali modeli sa troje i petoro vrata do 2002. godine u potpunosti restilizovani. Samara je u Srbiji bila izuzetno popularan model i vrlo se često prodavala.


Jedna od vrlo snažnih verzija je bila Samara T3, koja je osvojila Faraon Reli u Africi. Ali ova verzija nije imala toliko Ladinih delova; bila je pogonjena Poršeovim šestocilindričnim motorom od 3600 kubika sa 300 konjskih snaga. Karoserija je bila izrađena od plastičnih panela našrafljenih na cevasti okvir; ogibljenje je konstruisao Tupoljev, poznata ruska firma u aeronatičarskoj industriji. Samara T3 je takođe bila treća na Pariz-Dakar reliju 1990. godine, koju je vozio legendarni vozač Formule 1, Džeki Iks (Jacky Ickx), a 1991. takođe na ovom reliju Didije Orijol (Didier Auriol) je osvojio peto mesto. 1990. godine na Tunižanskom reliju, osvojila je drugo, treće i četvrto mesto sa vozačima Patrikom Tambejom (Patrick Tambay), Džekijem Iksom i rusom Tumapijavičus.


1987. godine, Lada je lansirala novi model, VAZ 1111 "Oka", mali gradski automobil. Ovaj model, konstruisan u saradnji sa Fijatom, je razvijan u proizvodnji sa još jednom fabrikom KamAZ. Oka ima izgled sličan Fijatovom Ćinkvićentu (Cinquecento), ali ima u potpunosti drugačiji motor, uvek dvocilindričan (od 650 i 750 kubika), koji je ustvari Samarin motor konstrukcijski "presečen" na pola. Noviji motori, trocilindrični, bili su takođe konstrukcijski nasleđeni od Samare (820 kubika, 40 konjskih snaga). Oka nikada nije dostigla uspeh ostalih Ladinih modela, iako je ciljala svojom niskom cenom niže društvene slojeve. Ipak, ti ljudi su za slične novce mogli da imaju Žiguli, tj. Ladu 2101.


1990-91. godine, fabrika u Toljatiju je lansirala prototip pod imenom "Katran 1.6i", kupe dvosed. Kreiran je model u prirodnoj veličini, koji je testiran u aerodinamičnom tunelu kako bi se otklonile nedostaci. Ipak, ovaj model nikada nije u potpunosti realizovan, iako je bio osnova za novi model, Lada 110, prvi model proizveden nakon raspada Sovjetskog Saveza. Tek 1995. godine, druga generacija Lada automobila sa pogonom na prednje točkove je predstavljena: VAZ 2110, tj. Lada 110 ili takozvana "desetka" na srpskom tržištu. Automobil je ima mnogo moderniji izgled od Samare, ali poprilično neinventivan, odnosno sličan automobilima koji su već u to vreme bili zastareli. Motori sa 16 ventila su predstavljeni, derivati četvorocilindričnih Samarinih motora od 1500 kubika. Konačno, proizvodnja je počela 1998. godine, samo sa motorima sa 8 ventila, dook su motori sa 16 ventila počeli da se ugrađuju tek 2000. godine. Zadnje ogibljenje bilo je u potpunosti novo, sa nezavisnim dvostrukim "rukama". Ali, odlaganje proizvodnje je bilo preveliko, pošto je prva verzija počela davne 1990. godine.

1990-91. godine, fabrika u Toljatiju je lansirala prototip pod imenom "Katran 1.6i", kupe dvosed. Kreiran je model u prirodnoj veličini, koji je testiran u aerodinamičnom tunelu kako bi se otklonile nedostaci. Ipak, ovaj model nikada nije u potpunosti realizovan, iako je bio osnova za novi model, Lada 110, prvi model proizveden nakon raspada Sovjetskog Saveza. Tek 1995. godine, druga generacija Lada automobila sa pogonom na prednje točkove je predstavljena: VAZ 2110, tj. Lada 110 ili takozvana "desetka" na srpskom tržištu. Automobil je ima mnogo moderniji izgled od Samare, ali poprilično neinventivan, odnosno sličan automobilima koji su već u to vreme bili zastareli. Motori sa 16 ventila su predstavljeni, derivati četvorocilindričnih Samarinih motora od 1500 kubika. Konačno, proizvodnja je počela 1998. godine, samo sa motorima sa 8 ventila, dook su motori sa 16 ventila počeli da se ugrađuju tek 2000. godine. Zadnje ogibljenje bilo je u potpunosti novo, sa nezavisnim dvostrukim "rukama". Ali, odlaganje proizvodnje je bilo preveliko, pošto je prva verzija počela davne 1990. godine.

Na naslednika Lade Nive čekalo se skoro 15 godina. Prototipi naslednika kreirani su između 1997. i 2001. godine. Izgled je mnogo prijatniji, iako se ispod haube još uvek nalaze motori iz prethodne generacije od 1700 kuvika. 2002. godine, novi model Nive je ušao u proizvodnju realizovan u saradnji AVTOVAZ-a i Dženeral Motorsa, da bi se na nekim tržištima brendirao kao Ševrolet Niva. Ipak, ovaj model je izuzetno redak na našem tržištu i skoro da se ne može videti na ulicama.

Na bazi Nive, kreiran je mini-ven VAZ 2120 "Nadežka", sa pogonom na sva četiri točka. Model je lansiran 1996. godine, pa je stoga i izgled automobila zastareo. Ipak, automobil je restilizovan i trenutno se proizvodi, ali ga nema na našem tržištu.

Poslednji lansiran model, "Kalina", prikazan je na Salonu automobila u Moskvi 1999. godine. Automobil ima isti motor kao i Lada 110 (1500 kubika, 8 ventila 71 konjska snaga ili 16 ventila 90 ks), ali je proizvodnja opet kasnila. Realizovane su vezije hečbek sa 3 i 5 vrata, kao i sedan verzija. Naposletku, 2001. godine konačno je lansirana Kalina, sa promenjenim prednjim i zadnjim delom. Početna cena koja na domaćem tržištu nešto iznad Lade 110, ne daje izglede za dobre prodajne rezultate. Ipak, ostaje da se vidi šta će biti sa ovim modelom na domaćem tržzisštu.

Nakon kaline 2005 god. je u proizvodnju pustena Lada priora koja dijeli iste motore sa Kalinom.kalina se jos uvijek proizvodi,restylingovana do neprepoznatljivosti pod imenom Granta.



PS.Bice jos informacija,ali mi se sad ne da pisati! Very Happy
Nazad na vrh Ići dole
ice_men

avatar

Broj poruka : 1552
Datum upisa : 03.07.2010
Godina : 31
Lokacija : Beograd

PočaljiNaslov: Re: Nastanak i istorija LADE   Uto 7 Jun - 15:17:18

Svaka ti cast na opisu.. nema sta Smile iskustvo :P

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
Nazad na vrh Ići dole
http://www.autonostalgija.com
16_Valve_

avatar

Broj poruka : 1895
Datum upisa : 26.06.2010
Godina : 27
Lokacija : Zrenjanin

PočaljiNaslov: Re: Nastanak i istorija LADE   Uto 7 Jun - 15:47:04

Svaka cast za ovo!

_________________
Stjepa ::
^jedan iz pomoravlja, drugi lala. Jedan se pise 16valve drugi 16_Valve_. Jedan je malo stariji, jedan malo mladji. Jedan vozi ladu 112, drugi sta stigne ali da je benzinac inace ce ga olupati ko kantu ako je dizelas :mrgreen: .
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Nastanak i istorija LADE   

Nazad na vrh Ići dole
 
Nastanak i istorija LADE
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
 :: Forum automobila :: Proizvođači i modeli-
Skoči na: